Pri­li­kom pre­la­ska iz jed­ne u dru­gu ži­vot­nu fa­zu in­sek­ti se pre­svla­če, od­no­sno na­pu­šta­ju sta­ru op­nu ko­ju naj­če­šće na­zi­va­mo „ko­šu­lji­com”. Ali, od­re­đe­ni broj je­din­ki ni­ka­da ne do­vr­ši tu tran­sfor­ma­ci­ju. Za­gla­vlje­ne osta­ju ne­gdje „na po­la pu­ta” iz jed­ne u dru­gu fa­zu. Naj­če­šće se za­gla­vi jed­no ili oba kri­la i in­sekt ne us­pje­va da se iz­vu­če iz op­ne - ko­šu­lji­ce. U li­te­ra­tu­ri na en­gle­skom je­zi­ku ova­kvi in­sek­ti se na­zi­va­ju ,,crip­ple” (osa­ka­će­ni, ne­spo­sob­ni, za­ro­blje­ni).
Oni ob­u­hva­ta­ju ši­ro­ki spek­tar imi­ta­ci­ja ko­je su od iz­u­zet­ne va­žno­sti za jed­nog sa­vre­me­nog mu­ši­ča­ra.
,,Uisti­nu, ova ka­te­go­ri­ja imi­ta­ci­ja ni­je mno­go po­pu­lar­na kod na­ših ri­bo­lo­va­ca, ali ne­ma raz­lo­ga da ta­ko i ubu­du­će osta­ne”, ka­že is­ku­sni ve­zač mu­ši­ca Mla­den Ža­ku­la.
- Pro­te­kle ri­bo­lov­ne se­zo­ne sam pu­no eks­pe­ri­men­ti­sao sa ovim imi­ta­ci­ja­ma i do­šao do in­te­re­sant­nog za­ključ­ka... Ni­jed­na pa­strm­ka ko­ja je bi­la ak­tiv­na na po­vr­ši­ni ni­je osta­la rav­no­du­šna pre­ma ,,crip­ple” imi­ta­ci­ja­ma ko­je sam im pla­si­rao... Bio je do­vo­ljan sa­mo je­dan pre­ci­zan za­ba­čaj i na­pad ni­je iz­o­sta­jao! Bi­lo je sa­mo po­treb­no, na osno­vu ne­kih pa­ra­me­ta­ra, što re­al­ni­je utvr­di­ti ve­li­či­nu i ge­ne­ral­ni ko­lo­rit imi­ta­ci­je i na kra­ju pa­strm­ka, a vje­ro­vat­no i li­pljen bi se ta­ko po­na­šao, ni­ka­ko ni­je­su odo­li­je­va­le bes­po­moć­nim obo­ga­lje­nim emer­dže­ri­ma, ko­je vo­da inert­no no­si di­rekt­no ka njoj – po­ja­šnja­va on.
,,Bo­ga­lji” (,,crip­ples”) su ni­šta dru­go do in­sek­ti ko­ji ni­su za­vr­ši­li svo­ju emer­džer fa­zu. Usljed pro­mje­na mi­kro­kli­mat­skih uslo­va (naj­va­žni­ji mi­kro fak­tor je va­zdu­šni pri­ti­sak) , nje­žna ti­je­la su­bi­ma­ga jed­no­dnev­ki če­sto osta­ju za­ro­blje­na unu­tar svo­jih nim­fal­nih ko­šu­lji­ca. Ta­ko za­ro­blje­na su­bi­ma­ga una­pri­jed is­tu­re­nih kri­la plu­ta­ju po­vr­ši­nom i če­ka­ju si­gur­nu smrt, po­ja­šnja­va Ža­ku­la.
Jed­na imi­ta­ci­ja, ko­ja se svo­jom kon­struk­ci­jom ge­ne­ral­no osla­nja na po­zna­tu mu­ši­cu sa po­čet­ka osam­de­se­tih go­di­na, pro­šlog vi­je­ka ,,Qu­i­gley’s Crip­ple”, ame­rič­kog mu­ši­ča­ra Bo­ba Ku­i­gle­ra.
Nje­go­va va­ri­jan­ta ob­u­hva­ta: udi­ca - Ti­em­ko 200R, #12; rep - UV Rast i Me­di­um Dun pi­je­vac; ti­je­lo - Ho­me ma­de du­bing (UV Rust, che­rry an­tron i che­rry zec); re­bra - pink body thread; gru­di - Mje­ša­vi­na da­ba za ti­je­lo i si­vog ze­ca; kri­la - Blaj­ha­na sr­na i no­ži­ce - Me­di­um Dun pe­tao.
Ve­ći­ni mu­ši­ča­ra ni­je ne­po­zna­to da u ku­ti­ji­ci tre­ba uvi­jek ima­ti imi­ta­ci­je svih sta­di­ju­ma ma­sli­na­stih jed­no­dnev­ki... Ni­ka­da se ne zna ka­da će­te ule­tje­ti u ,,hatch” ne­ke, od mno­štva ,,ma­sli­na”, a ri­be u tim tre­nu­ci­ma zna­ju bi­ti ite­ka­ko se­lek­tiv­ne...
Evo još jed­nog Ža­ku­li­nog pri­je­dlo­ga, ko­jeg sa po­seb­nim za­do­volj­stvom eks­plo­a­ti­še u tre­nu­ci­ma iz­li­je­ta­nja po­me­nu­tih in­se­ka­ta. U pi­ta­nju je Oli­ve Crip­pled Emer­ger: udi­ca - Ga­ma­kat­su C12, #14; rep - Ne­ko­li­ko is­pe­ra­ka iz bra­on pe­tla i ne­ko­li­ko ni­ti sve­tlo ma­sli­na­stog PP-a; ti­je­lo - ma­sli­na­sta ra­fi­ja; gru­di - Pr­va tre­ći­na zeč­je osje i ma­lo svi­je­tlo ma­sli­na­stog PP-a, a dru­ge dvi­je CDC; po­kriv gru­di i ,,crip­ple” kri­la - Si­va ša­pi­ca; no­ži­ce – ja­re­bi­ca; i ko­nac - sme­đi, 6/0.
Na kra­ju, evo još jed­ne lič­ne kre­a­ci­je ,,na po­la pu­ta za­ro­blje­nog in­sek­ta” - ,,crip­ple”, auto­ra Ne­boj­še Pa­vlo­vi­ća. U pi­ta­nju je Crip­pled Red Spot Emer­ger, či­ne ga: udi­ca: Do­hi­ku #12 Bar­bless; ti­je­lo: He­ming­ways Sint­he­tic pe­a­cock qu­ill; gru­di: Da­bing cr­ve­ni i cr­ni (pro­iz­vo­đač Sa­vo Mar­ti­no­vić), dok je po­krov: CDC (po­me­nu­tog pro­iz­vo­đa­ča)
S.B.M